Омер Хрњичић и дилбер Анђелија (Сарајево) 0001    Ал загрмље, ал се земља тресе, 0002    Ал пуцају на Задру топови? 0003    Нити грми, нит се земља тресе, 0004    Већ пуцају на Задру топови; 0005    Шенлук чини Задранине бане. 0006    Сад му чета са Крајине дође 0007    И пред четом двије харамбаше, 0008    По имену два Сандина сина, 0009    Са њима бјеше двСје хиљаде војске. 0010    Доведоше три Турчина млада 0011    Свезанијех руку наопако, 0012    Њиха гледа са пенџера бане 0013    И са њиме двадес'т генерала 0014    И војводе двадесет четири. 0015    Са градова пуцају топови, 0016    Три Турчина стоје на авлији. 0017    А који су Турци са Крајине? 0018    Ваља њихке по имену казат: 0019    Најпрви је калаузе Мујо, 0020    А друго је Хасан одабаша, 0021    А трећи је Мујагин Омере, 0022    И какав је, жалосна му мајка! 0023    Нема момку ни двадес'т година, 0024    Љепше момче од сваке дјевојке, 0025    Вас у срми и у суху злату. 0026    Кад их бане сејир чучинио, 0027    Па повика Ђура тавничара. 0028    Па му дође Ђуро у одају, 0029    А вели му Задранине бане: 0030    »Нај ти Ђуро од тавнице кључе, 0031    Води Турке на дну у зиндане, 0032    Нек тавнују десет петнест дана, 0033    Водићу их цркви намастиру, 0034    И велик ћу народ покупити 0035    Из државе моје сто хиљада, 0036    Моје војске четрьест хиљада, 0037    Покупити тридес' капетана, 0038    И повешћу двадес'т генерала, 0039    Покупићу тридес'т јевојака, 0040    Све сестара нашијех сердара, 0041    Добавићу дилбер Анђелију, 0042    Из Приморја сестру Смиљанића. 0043    Кад посадим сјећи Хрњичића, 0044    Хрњичића, Мујова Омера, 0045    Натјераћу тридес'т дјевојака, 0046    Нек ухвате коло око њега, 0047    Нек Омеру смрцу опјевају, 0048    На срамоту свој бутун, Крајини 0049    Рад инада Омерова баба, 0050    Мила баба, сердар-аге Муја.« 0051    Одведе их Ђуро у тавницу, 0052    На тавници врата притворио. 0053    Па казује од Задарја бану: 0054    »Одвео сам Турке у тавницу.« 0055    Кад је бане чуо лакрдију, 0056    Сједе бане писма расписиват 0057    По цијелој по својој држави; 0058    Хабер даде на четири стране, 0059    Гдје ће ићи цркви намастиру, 0060    Да их води, да их исијече. 0061    Тако стаде неколико дана, 0062    Поче му се народ искупљати. 0063    Народ лежи по пољу зелену, 0064    Ђенерали у одаји с баном. 0065    А вели им од Задарја бане: 0066    »Јесте л» овај народ преписали?« 0067    Сви шућаху, нико не бесједи. 0068    Вели њему Секулић сердаре: 0069    »Јесмо бане, драги господаре, 0070    Народа је стотина хиљада 0071    И дошло је тридес'т дјевојака, 0072    Све сестара нашијех сердара, 0073    Скупио сам по избор дјевојке, 0074    Ено цуре сједе по авлији.« 0075    Па погледа са пенџера бане, 0076    На авлији угледа дјевојке. 0077    Па завика са пенџера бане: 0078    »Брже амо Ђуро тавничаре!« 0079    Лети Ђуро уз бијелу кулу, 0080    Па он бану у одају дође, 0081    Бан му даде од тавнице кључе: 0082    »Хајд изведи три Турчина млада!« 0083    Па му бане Пвако бесједаше: 0084    »Наведи их пољем широкијем, 0085    Нека народ осејири Турке, 0086    Проведи их између солдата, 0087    Доведи их у авлију амо!« 0088    Оде Ђуро, отвори тавницу, 0089    Из тавнице Турке изводио, 0090    Наведе их пољем зеленијем, 0091    Поведе их између народа. 0092    Вас их народ сејир учинио, 0093    В'ома жале Мујова Омера. 0094    Наведе их између солдата, 0095    Доведе их у бјелу авлију. 0096    Гледаше их тридес'т дјевојака. 0097    Кад дјевоје сејир учинише, 0098    В'ома жали дилбер Анђелија, 0099    Анђелија сестра Смиљанића: 0100    »Чусте ли ме тридес»т дјевојака! 0101    А тако вам крста и закона 0102    Бисте ли ме нешто послушале?« 0103    »Бисмо Анђо, што је тебе драго, 0104    Већ нам кажи, што је и како је« – 0105    »Да с» молимо нашем господару, 0106    Господару од Задарја бану, 0107    Да нам пушћи Мујова Омера. 0108    Јесте јазук, да га посијече, 0109    Јер сам чула, гдје говоре људи: 0110    Нема мајка но њега једнога, 0111    Он је један, а седам сестара.« 0112    А кад зачу тридес'т дјевојака, 0113    Свакој цури сузе ударише, 0114    Све писнуше из једног аваза: 0115    »Аман бане! За синовље здравље, 0116    Пушћај нама Мујова Омера, 0117    Јер је јазук, да га посијечеш!« 0118    А вели им са пенџера бане: 0119    »Аја богме, тридес»т дјевојака, 0120    Да ми свака бабовину дате, 0121    Ја вам пушћит Хрњичића не ћу; 0122    Да ми царе царевину даде, 0123    Седам краља седам краљевина, 0124    Не бих вама пушћио Омера!« 0125    Па на народ вику учинио: 0126    »Хајте право цркви намастиру, 0127    Хајте право пољем зеленијем, 0128    Чекајте ме код бијеле цркве!« 0129    И на војску вику учинио: 0130    »Моје војске четр»ест хиљада, 0131    Хајте и ви пољем зеленијем, 0132    Повуците четрьест топова, 0133    Ваља руна шенлуке чинити 0134    Код бијеле цркве намастира!« 0135    Оде народ и оде му војска. 0136    Бан звика седам капетана: 0137    »И ви доље сиђ»те на авлију 0138    И узмите хиљаду солдата, 0139    Вод'те Турке пољем зеленијем!« 0140    Капетани сишли на авлију, 0141    На авлији скупише солдате, 0142    Опколише Турке на авлији, 0143    Бајунете у њих окренули, 0144    Повели их пољем зеленијем. 0145    Бан погледа са демир пенџера, 0146    Па угледа тридес'т дјевојака. 0147    Бан је своје слуге довикао: 0148    »Чусте ли ме, моје вјерне слуге. 0149    Догнајте ми дванаест кочија, 0150    Нек сједају цуре у кочије.« 0151    Све сједоше цуре у кочије, 0152    Кочије су пољем одлазиле. 0153    Кад погледа са пенџера бане, 0154    На авлији видје Анђелију, 0155    Па је викну са пенџера бане: 0156    »Анђелија! Ујела те змија, 0157    Што нијеси сјела у кочије?« 0158    Анђа шути ништа не бесједи, 0159    Веће виче свога кочијаша: 0160    »Чу ли мене, кочијашу Павле, 0161    Дотјерај ми варакли кочије.« 0162    Оде Павле, дотјера кочије. 0163    Сама Анђа сједе у кочије, 0164    Па кочијаш удри бедевије, 0165    Испадоше из демир капије, 0166    Истегоше варакли кочије, 0167    Зелена се поља прихватише. 0168    Што то вели дилберАнђелија? 0169    »Богом брате, кочијашу Павле, 0170    Удри боље двије бедевије, 0171    Нек достигну банове кочије.« 0172    Павле бије двије бедевије, 0173    Достигоше банове кочије. 0174    Па казује дилбер Анђелији: 0175    »Госпо моја, дилбер Анђелијо, 0176    Ми смо стигли банове кочије 0177    И прошли смо дванаест кочија.« 0178    Анђелија Павлу бесједаше: 0179    »Богом брате, кочијашу Павле, 0180    Удри боје двије бедевије, 0181    Па ми стигни хиљаду солдата, 0182    Међу њима повезане Турке, 0183    Кад их стигне, ондар ћеш ми казатК.« 0184    Павле бије двије бедевије: 0185    »Госпођице, стигосмо солдате.« 0186    Анђа њему тихо бесјеђаше: 0187    »Лако гони двије бедевије.« 0188    На кочијам’ капак отворила, 0189    Оде Анђа сејирити Турке, 0190    А највише Мујова Омера. 0191    Мало вр’јеме, а задуго није, 0192    Стаде јека поља зеленога. 0193    Кад погледа кочијашу Павле, 0194    Ето пољем Задранина бана 0195    И са њиме двадес’т ђенерала 0196    И пред њима хиљада катана, 0197    Голе сабље држе у шакама. 0198    Кад то видје кочијашу Павле, 0199    Па говори дилбер Анђелији : 0200    »Госпо Анђо,жалосна ти мајка! 0201    Ето пољем Задранина бана, 0202    А какав је, весела му мајка, 0203    Вас у срми и у суху злату. 0204    Бан узјахо врану бедевију, 0205    Бедевију Хасан одабаше. 0206    Танка му је баш к’о гуштерица, 0207    А извија кано ластавица. 0208    Госпо Анђо, ако бога знадеш, 0209    Да нас бане што год не окара.« 0210    Анђа госпа тихо проговара : 0211    »Слуго Павле, протјерај кочије.« 0212    Протјераше варакли кочије. 0213    Бане се је напојио пива, 0214    На солдате нагони кобилу, 0215    Дотјера је до сужња Омера, 0216    На Омера нагони кобилу, 0217    Па Омеру оде говорити: 0218    »Чујеш ли ме, Мустафин Омере, 0219    Јазук ти је, што ћеш погинути, 0220    Већ би ли се сада превјерио, 0221    Да те вратим кули од канара, 0222    Да ми љуљаш два близанца сина?« 0223    Говори му Мујагин Омере: 0224    »Хајде даље од Задарја бане. 0225    Да ми царе царевину даде, 0226    Седам краља седам краљевина, 0227    Не бих своје вјере оставио; 0228    И ако ћу умријети бане, 0229    Амин боже с дином и с иманом: 0230    Свакојако ваља умријети. 0231    Тамо даље одмакни се бане, 0232    Јер тако ми дина и имана, 0233    Ако мало макнем раменима, 0234    Хоће пући седам конопаца, 0235    Одлетјеће тридесет Маџара, 0236    Ја ћу моје опростити руке, 0237    Клаћу тебе испод грла зубима!« 0238    Осмјехну се од Задарја бане, 0239    Од Омера одмаче кобилу. 0240    У то доба дошли к манастиру, 0241    Испред цркве народ посједао, 0242    Народ сједи по пољу зелену, 0243    А солдати пред бијелом црквом. 0244    И бане је разјахао туде, 0245    Бане сједе на росну ливаду, 0246    Око њега сједе ђенерали, 0247    Капетани стоје на ногама. 0248    Према бану станули су турци 0249    Свезанијех руку наопако. 0250    Кад је бане Турке угледао, 0251    Бан завика грлом бјелијем: 0252    »Дај повед’те калауза Муја!« 0253    Поведоше калауза Муја, 0254    Сједоше га на камен студени. 0255    Више Муја стаде Маџарине, 0256    Голу сабљу држи у шакама, 0257    Па му Маџар оде бесједити: 0258    »О Турчине, калаузе Мујо, 0259    Је л’ ти жао што ћеш умријети?« 0260    А оде му Мујо говорити: 0261    »Ој не лудуј, фисан Маџарине, 0262    Ја не жалим, што ћу умријети 0263    У мојијех педесет година, 0264    Добријех се најахао коња, 0265    Наносио свијетла оружја, 0266    Надерао доброг одијела, 0267    Доста сам се насјекао глава, 0268    Насјекао глава од Маџара.« 0269    То му ријеч најпошљедња била – 0270    Сабља сину, полетје му глава, 0271    Посјекоше калауза Муја. 0272    На то бане шенлук учинио, 0273    Па му пуче четр’ст топова. 0274    Опет викну грлом бијелијем: 0275    »Дај повед’те Хасан одабашу!« 0276    Поведоше Хасан одабашу. 0277    Сједоше га на камен студени, 0278    Више њега стаде Маџарине, 0279    Голу сабљу држи у шакама, 0280    Па му Маџар оде бесједити: 0281    »Ој Турчине, Хасан одабаша, 0282    Је л’ ти жао, што ћеш погинути?« 0283    А вели му Хасан лакрдију: 0284    »Јок Маџаре, лијепог ми дина, 0285    У мојијех четр’ст година 0286    Добријех се најахао коња, 0287    Надерао доброга одијела, 0288    Наносио свијетла оружја, 0289    Насјекао глава од Маџара.« 0290    То му ријеч најпошљедња била – 0291    Сабља сину, полетје му глава, 0292    Посјекоше Хасан одабашу. 0293    А банови пукоше топови, 0294    Ту је бане шенлук учинио. 0295    Опет викну грлом бијелијем: 0296    »Дај повед’те Мујова Омера!« 0297    Поведоше Мујова Омера, 0298    Сједоше га на камен студени. 0299    Виш Омера стаде Маџарине, 0300    Голу сабљу држи у шакама, 0301    Да Омеру посијече главу. 0302    А завика Задранине бане: 0303    »Анђелија, сестро Смиљанића, 0304    Што ти сједиш у зеленој трави, 0305    Већ ти узми триде’ст дјевојака, 0306    Ок’ Омера коло ухватите, 0307    Те Омеру смрцу опјевајте!« 0308    Дјевојка је на ноге скочила 0309    И за њоме тридес’т дјевојака, 0310    Ок’ Омера коло ухватише, 0311    Те Омеру смрцу опјеваше. 0312    Све дјевојке крају побјегоше, 0313    Ал не бјежи дилбер Анђелија. 0314    Пред Омера пала на кољена, 0315    На десну се наслонила руку. 0316    Цура рони сузе од очију ; 0317    Жао јој је Мујова Омера, 0318    Па му Анђа стаде бесједити: 0319    »А Омере, лијепог ти дина, 0320    Што те питам, да ми право кажеш: 0321    Је л’ ти жао овога свијета, 0322    По свијету свакога цвијећа, 0323    Али жалиш остарјеле мајке, 0324    Ал свог баба са Кладуше Муја, 0325    Ал амиџе Мујова Халила, 0326    Ал својијех све седам сестара?« 0327    А вели јој Мујагин Омере: 0328    »Анђелијо, срце из њедара, 0329    Ја не жалим овога свијета, 0330    Нит по њему свакога цвијећа, 0331    Ја не жалим баба Мустаф-аге, 0332    Нити жалим остарјеле мајке, 0333    Нити жалим амиџе Халила, 0334    Ни мојијех све седам сестара; 0335    Већ ћу рану однијети грдну, 0336    Анђелијо, на срцу мојему, 0337    Гдје те не бих кадер потурчити, 0338    Ни бијело лице обљубити;- 0339    Вакат дође, ваља умирати.« 0340    А завика фисан Маџарине: 0341    »Одмакни се, дилбер Анђелијо, 0342    Сад ће турска полетјети глава, 0343    Пашће глава у бијело крило, 0344    Од главе се можеш препаднути.« 0345    Анђелија на ноге скочила, 0346    Одмаче се некол’ко корака, 0347    Опет цура стаде према њему. 0348    А што вели фисан Маџарине: 0349    »О Бога ти, Мујагин Омере, 0350    Што те питам, право да ми кажеш.« 0351    А вели му Мујагин Омере: 0352    »Све што знадем, право ћу ти казат’«- 0353    »Је л’ ти жао, што ћеш умријети?«- 0354    -»Јок Маџаре, лијепог ми дина! 0355    У мојијех двадесет година 0356    Свашта ми је бабо набављао: 0357    Добријех се најахао коња, 0358    Надерао добријех хаљина, 0359    Наносио свијетла оружја, 0360    Маџарскијех насјекао глава.« 0361    Маџарска се војска насмијала: 0362    »А Турчине, Мујагин Омере, 0363    Ти нијеси никад ни видио 0364    Мртву главу маџарског јунака, 0365    А камо ли да си одсјекао.« 0366    А Омер им оде бесједити: 0367    »А тако ми дина и имана, 0368    Док су мене савладали млада 0369    И бијеле савезали руке, 0370    Велик сам вам зијан учинио, 0371    Двадес’т сам вам одсјекао глава, 0372    Двадес’т глава од двадес’т Маџара.« 0373    Ал то њему ништа не вјерују, 0374    Па казују Задранину бану: 0375    »Господару од Задарја бане, 0376    Чујеш бане, што нам Турчин каже, 0377    Гдје је двадес’т одсјекао глава!« 0378    Бан завика двије харамбаше, 0379    По имену два Сандина сина: 0380    »О бора вам, харамбаше младе, 0381    Је л’ истина,што ми Омер каже, 0382    Док сте њега жива ухватили, 0383    Да пос’јече до двадесет глава?« 0384    Рекоше му двије харамбаше: 0385    »Јест истина, драги господару, 0386    Виш’ истина, него Турчин каже, 0387    Већ му одмах пос’јеците главу.« 0388    Бан завика грлом на Маџара: 0389    »Што си стао, фисан Маџарине? 0390    Дер с Омера посијеци главу!« 0391    ’Нако Маџар сабљом замахнуо, 0392    Да Омеру посијече главу, 0393    А вели му Мујагин Омере: 0394    »Стани мало, фисан Маџарине, 0395    Имам нешто с тобом бесједити.« 0396    ’нако Маџар сабљу заставио, 0397    А вели му Мујагин Омере: 0398    »Чујеш ли ме, фисан Маџарине, 0399    На мени је добро одијело, 0400    Све хаљине од чистога злата, 0401    На прсима двоје токе златне. 0402    Ове токе, што су ми на врху, 0403    Бабо ми је скоро саковао, 0404    Па сам Богу јемин учинио, 0405    Да ћу јунак до Мљетака сићи, 0406    Па ми не би од Бога суђено; 0407    Смрт је дошла, ваља умирати, 0408    Па ће токе крвца позлатити 0409    Од мојега врата бијелога. 0410    Већ поћути, фисан Маџарине, 0411    Кад би мене хтио послушати, 0412    Попусти ми седам конопаца, 0413    Одмакни ми тридес’т Нијемаца, 0414    Па преда ме падни на кољена, 0415    Распучи ми пуца низ њедарца, 0416    Па ми скини ђузел одијело, 0417    С мене скидај, па ударај на се, 0418    За тебе је моје одијело.« 0419    А кад Маџар зачу лакрдију, 0420    Превари се, уједе га гуја, 0421    Попусти му седам конопаца, 0422    Одмаче му тридес’т Нијемаца, 0423    Пред Омера паде на кољена, 0424    Сабљу држи у лијевој руци, 0425    Десном руком пуца распучује, 0426    Да с Омера скине одијело. 0427    Готово му пуца распучити, 0428    А Омер је срцем помислио: 0429    »Мили Боже, на свему ти хвала, 0430    Свакојако ваља умријети!« 0431    Хитар Турчин на ноге скочио, 0432    Маџарина ногом ударио, 0433    Колико га лако ударио, 0434    Одмах му је прса поломио. 0435    Паде Маџар у зелену траву, 0436    Из руку му сабља испанула. 0437    Анђелија сабљу прихватила, 0438    Додала је Мујову Омеру; 0439    А кад Омер сабљу прихватио, 0440    У Маџаре јуриш учинио. 0441    На Омера пушке запуцаше, 0442    Вас је Омер у дим замакао. 0443    Колика је тама притиснула, 0444    Од таме се Омер не виђаше. 0445    Омер иде, разгони Маџаре, 0446    Све по пољу на четири стране. 0447    Момак трчи пјеше на ногама, 0448    Доклен нађе барак бедевију, 0449    У радости заскочи кобилу, 0450    Јер бијаше сусто на ногама. 0451    Много војске проћи му не даду, 0452    Јер Омеру ватра притужила, 0453    Притужила ватра од пушака, 0454    Омер викну грлом бијелијем: 0455    »Леле мени од сад до вијека, 0456    Опет ће ме жива ухватити!« 0457    А у мисли, у којој бијаше, 0458    Док пукоше пушке са планине, 0459    Неко викну грлом бијелијем: 0460    »А не бој се,Мујагин Омере, 0461    Ето теби амиџе Халила, 0462    За Халилом серхат и Крајина.« 0463    Кад погледа од Задарја бане, 0464    Али пољем Турке угледао, 0465    Све барјаци кано и облаци, 0466    Бојно копље кано гора црна. 0467    Пред Турцима Мујагин Халиле, 0468    А за њиме сердар-ага Мујо, 0469    Мио бабо нејака Омера. 0470    За сердаром Ибрахиме Тале 0471    На кулашу, на црну гривашу. 0472    Тале вуче клинчату батину, 0473    Тале виче грлом бијелијем: 0474    »Јуриш браћо, млади Крајишници, 0475    Не гледајте један на другога, 0476    Тер пролаз’те један крај другога 0477    И немојте пушке истурати, 0478    Већ за оштре сабље прихватите, 0479    На Маџаре бирдем ударите, 0480    На топовим’ ватру задуните. 0481    Чујте тутња пољем зеленијем, 0482    Омеру је ватра додијала.« 0483    Кад то чуше млади Крајишници, 0484    Халакнуше, Бога споменуше, 0485    У Маџаре јуриш учинише, 0486    Стаде звека оштријех сабаља, 0487    Стаде јека љутих рањеника, 0488    Јере су се силе удариле, 0489    Једно турска, а друго маџарска. 0490    Кол’ко су се добро ударили, 0491    Тама лежи по пољу зелену, 0492    Од таме се ништа не виђаше. 0493    А да видиш Личанина Тала, 0494    На топове одмах ударио 0495    И на њима ватру задунуо. 0496    Код топова оставља дружину, 0497    Па својега прогони кулаша; 0498    Тале иде цркви намастиру. 0499    Кад је био пред црквена врата, 0500    Ту ми Тале Муја налазио. 0501    Мујо бјеше допануо рана, 0502    Голу сабљу држи у шакама. 0503    Тале дође па му селам викну: 0504    »Сердар Мујо, мој по Богу брате, 0505    Јеси л’ давно пред ту цркву дошо?« 0506    А Мујо му оде бесједити: 0507    »Нема, Тале, чејрек од сахата. 0508    Љуте су ме ране савладале, 0509    Рани мене Смиљанић сердаре 0510    И са њима Јанковић Стојане.« 0511    А вели му Личанине Тале: 0512    »Не питам те ја за ране Мујо, 0513    Видје л’ игдје Задранина бана?! 0514    А вели му Мујо лакрдију: 0515    »Видјех, Тале, бана и Халила, 0516    Бане бјежи пољем зеленијем 0517    Бане бјежи задарскоме граду, 0518    Отјера га Халил на малину, 0519    Већ ти друго не знам казивати 0520    Од Халила брата рођенога, 0521    Море бити, да је погинуо.« 0522    У ријечи, у којој бијаху, 0523    Док ево ти Мујова Халила, 0524    Ухватио Смиљанић сердара, 0525    Свезао му обадвије руке. 0526    Па га гони пред својим малином, 0527    Дотјера га Мују рањеному, 0528    Селам даде, одјаха малина: 0529    »Брате Мујо, аго Бога знадеш, 0530    Једа игдје твог Омера сина?« 0531    »Јок Халиле, лијепог ми дана!« 0532    Док завика Личанине Тале: 0533    »Сердар Мујо, од Крајине крило, 0534    Теби Омер, мени муштулуци!« 0535    Док ево ти Мујова Омера, 0536    Според њиме дилбер Анђелија, 0537    Анђелија сестра Смиљанића. 0538    Кад свезана брата угледала, 0539    Свога брата Смиљанић сердара, 0540    Љуто писну дилбер Анђелија: 0541    »Ох мој брате, Смиљанић сердаре, 0542    Јесу л’ теби притегнуте руке?« – 0543    »Јесу сестро, очињег ми вида!« 0544    Анђелија говори Халилу: 0545    »О Халиле, ако Бога знадеш, 0546    Попусти му пребијеле руке, 0547    Моме брату, Смиљанић сердару.« 0548    За то Халил хаје и не хаје. 0549    А вели му сердар-ага Мујо: 0550    »О Халиле, брате од матере, 0551    Пусти руке Смиљанић сердара!« 0552    Говори му дијете Халиле: 0553    »Јер да пустим душманина твога, 0554    Душманина Смиљанић сердара? 0555    Он је теби ране задавао.« 0556    Скочи Мујо, кан да се помами, 0557    Па повади сабљу маџаркињу. 0558    Мујо дође Смиљанић сердару, 0559    На рукам му прес’јече конопце, 0560    Смиљанићу отпушћао руке; 0561    »Хајд’ сердаре, куда теби драго! 0562    Већ чу ли ме, Смиљанић сердаре, 0563    Ако сиђеш Задру бијеломе, 0564    Те ти видиш Задранина бана, 0565    Ти ћеш њему ’вако казивати: 0566    »»Поздрав ти је са Кладуше Мујо, 0567    На том му се разминути не ће.«« 0568    А ја одох на турску Крајину, 0569    Изнова ћу војску покупити, 0570    Ударићу Задру бијеломе.« 0571    То рекоше, па се растадоше. 0572    Отлен оде Смиљанић сердару, 0573    Сердар оде Задру бијеломе 0574    Мујо свога закрочи ђогата, 0575    Па сиђеше пољу зеленоме. 0576    Турска војска стала из окола, 0577    А Маџари бјеху у сриједи. 0578    У Маџара не има оружја, 0579    Јер им Турци оружје узели. 0580    Ту ми стоји Шарац Махмуд ага 0581    Код Маџара на путаљу своме. 0582    Мујо дође, па му селам викну, 0583    Махмуд ага селам прихватио: 0584    »Алећ селам, сердар-ага Мујо!« 0585    А вели му Шарац Махмуд ага: 0586    »Честите ти ране Мустаф-ага!« 0587    А вели му Мујо са ђогата: 0588    »Честите су, гдје на теби н’јесу.« 0589    Па му опет Мујо говораше: 0590    »О Бога ти, Шарац Махмуд ага, 0591    Јеси л’ гледо наше рањенике?«- 0592    »Јесам скоро, сердар ага Мујо.«- 0593    »Ја има ли много рањеника? 0594    За леше те ни питати не ћу, 0595    Ко погибе, да му кућа знаде.«- 0596    »Ми смо леше бели покопали 0597    По зелену пољу задарскоме. 0598    А што мене питаш, Мустаф-ага, 0599    Колико је у нас рањеника: 0600    Рањеника петнаест стотина.« 0601    Мујо викну Шарца Махмуд агу: 0602    »Чујеш ли ме, Шарац Махмуд ага, 0603    Дедер вичи наше Крајишнике, 0604    Нек с’ растуре по пољу зелену, 0605    Хоћу пушћат маџарске јесире, 0606    Нека иду Задру бијеломе, 0607    Нек баш сваки кућу обрадује.« 0608    Говори му дијете Халиле: 0609    »Брате Мујо, ако Бога знадеш, 0610    Што ћеш пушћат маџарске јесире, 0611    Силу су нам учинили квара.« 0612    А вели му Мујо лакрдију: 0613    »Ну Халила будаласте главе: 0614    Сиротиња ништа није крива.« 0615    Мујо пусти маџарске јесире 0616    И даде им свијетло оружје, 0617    Па им оде бесједити Мујо: 0618    »Чусте ли ме, маџарски јесири, 0619    Други пут ме боље дочекајте, 0620    Ваше пушке боље напуните, 0621    Више праха и тешког олова.« 0622    Сва му војска маџарска бесједи: 0623    »Хвала теби, турска поглавицо!« 0624    И одоше сваки сенту своме. 0625    Мујо оде на турску Крајину 0626    И одведе Анђу Смиљанића. 0627    Остале је пустио дјевојке, 0628    Свака своме оде завичају. 0629    Халил Мују брату бесјеђаше: 0630    »Брате Мујо, лијепог ти здравља, 0631    Што ти пусти маџарске јесире, 0632    Што их Мујо, свију не побисмо?« – 0633    »Аја богме, дијете Халиле, 0634    Ту ми нама ни јунаштва нема: 0635    Сиротиња није ништа крива.« 0636    Мујо сиђе на турску Крајину, 0637    Шенлук чини два бијела дана, 0638    Омер узе дилбер Анђелију.